Elem posto mi je ona knjiga jako bila dosadna, jos je nisam zavrsila i stoga za zakljcak jos mora da se ceka.
Samim tim i danasnja tema mora da bude drugacija. Nije lepo nesto zakljucivati a da se bar malo o tome ne informises, eventualno procitas neku knjigu...
Zato za danas hocu neku opsirniju temu o kojoj se mnogo prica i o kojoj postoje tolike knjige i filmovi.
Dakle....ne, nije rec o Vampirima (mada i njih ima previse) vec o Duhovima.
Nego teorije o duhovima. Sta su oni tacno?!
Svaki covek je duh 40 dana posle njegove smrti.Tada odlazi na sva mesta na kojima je bio za zivota.Ako su mu gresi veci od dobrih dela odlazi u pakao,ako su jaca dobra dela odlazi u raj,a sta ako su dobra dela jednaka sa zlim delima?Ako neka osoba nije zasluzila ni blagodeti raja ni muke pekla?Onda se vraca u mesto u kojem je ziveo za zivota i tamo ostaje citavu vecnost.To su duhovi po hriscanskom ucenju.
Sa ovom definicijom kao vodiljom pisacu o takozvanim susretima sa dusama od drugih ljudim. Mislim oni bar tvrde da su imali ta iskustva.
No,...
- "Davno to bese bio sam kod tetke u Kosovskoj Mitrovici zajedno sa jos dve sestre. Moje dve sestre, sestra mi od tetke i ja smo otisli u sobu i prizivali duhohove sta su one radile ja pojma nemam ja sam samo posmatrao dok su vrtele kljuc i slova odjednom sam imao osecaj da neko kuca na prozor tiho tiho pa onda sve jace i jace to su cule i one imao sam strah ali znas ono musko sam pa me sramota i da kazem to. Kad je prozor odjednom lupio i izlomio se u milione sitnih komada poskakali smo kao da nas je vojska majurila sakrili smo one stvari i tetki rekli da je neko gadjao kamenom.
Drugi primer
Kada mi je drug poginuo u saobracajki u prokletoj Moraci u Crnoj Gori 2001 god. Sleteo je u kanjon i poginuo, sanjao sam ga mesec dana zaredom svake noci isti san dok jedne noci nije dosao i pozvao me da izadjem van stana. Ja sam cuo njega kako prica cuo sam i sebe kako pricam u snu ali se nisam mogao otrgnuti snu koliko me je on zvao toliko sam ja vikao "dolazim" i osetio sam da ustajem sa kreveta da polako krecem vani i u jednome trenutku me ruka vraca na krevet pokriva cebetom i govori "Smiri se sinko, ti to samo sanjas lezi tu ja sam uz tebe" to su reci mog dede koji je umro 1996 god.
E u tom trenutku sam se naglo probudio setio se svega sta je bilo izleteo iz svoje sobe upalio svugdje svetla probudio i tatu i mamu, ja im pricam sta se dogodilo oni mi ne veruju, i onda i ja pomislim da sam mozda sve to skupa zajedno sanjao da nema od toga nista ali posto nisam smeo da zaspim vise u mojoj sobi legao sam u dnevnoj. I taman me je hvatao san kad su vrata od moje sobe tako jako lupila da su od siline udarca prsla preko polovine i to je bio sasvim opravdan razlog da jutro docekam budan.
Kada sam pitao tatu i mamu jesu li culi udarac vrate rekli su "ne" sto je jos vise probudilo strah u meni i kad su videli da su vrata prsla, ja sam optuzen da sam ih slomio nikako nisam mogao da ih ubedim da mi se ovo desilo."
- "Bio je malo mladji. Na letovanje, u nekom mestu gde je otisao sa sestrom i sa ostalim prijateljima, resili su uvece da prizivaju duhove, zato sto nisu verovali u to. Seli su par njih i uradili sve sto je potrebno. Nakon toga pojavila se neka izgubljena dusa koja im se predstavila (ne secam se tacno imena), zato sto su je pitali. Rekla im je da je umrla u nesreci. Pitali su je koje joj je rodno mesto, ona im je odgovorila neko blizu Banjaluke (ni toga se ne secam). Pomislili su da ih neko iz drustva zeza, pa su zbog toga pitali tu izgubljenu dusu gde se sada nalazi? Ona im je rekla da je u lusteru i da tu pogledaju. Kada su pogledali luster se zadrmao! Moj otac se prepao. Odmah sutradan su otisli kuci."
- "Bili su u nasem selu. Selo je bilo udaljeno od grada i u to vreme televizor nisu posedovali. Kuca je bila velika i imala je veliki hodnik sa dve spavace sobe. Moj ujak i njegova cetiri druga resila su da prizivaju duhove. Isto tako su ih prizivali ii dozvali nekog duha. Ne obazirajući se na to, misli su da im nije uspelo, te su pogasili sva svetla i legli da spavaju. Svetlo u hodniku se upalio jedni iz jedne sobe su izasli i ugasili ga, misleci da su ovi drugi ukljucili svetlo. Tako nekoliko puta za redom dok nisu otisli u drugu sobu da pitaju prijatelje da li oni ukljucuju svetlo... Na kraju su ustanovili da su prizvali duha i te noci nisu spavali, a sutradan se vratili.
Danas je ta kuca prodata nekim ljudima."
- "Nisam nikad prizivao.Medjutim,tamo negde kad sam se vratio iz vojske(sad mi je 40 god.)vratio se ja kuci iz grada.Tad se drugacije malo izlazilo.Neko drugo vreme bilo.No,to je druga tema.Bilo je oko 11 uvece.Vecerao,lego da spavam.Odjednom,u onom stanju kad niti ste budni niti spavate,cujem jasno kako neko dise pored mene na jastuku.Ali dise kao asmaticar.Otezano.Aj kao okrenem se na drugu stranu,opet ista prica.Malo sam se unervozio.Upalim svetlo.Jok.Nema nista.Ostavim svetlo upaljeno,opet ista stvar.Dise "asmaticar"pored mene na jastuku.Imali smo kucnog terijera.Uvedem ga u sobu.Kako sam ga uveo,tako je poceo da cvili,naculjenih usiju i gledao je samo u jednom pravcu.Gledao sam i ja tamo,ali niceg nije bilo.Ta noc je ostala neprospavana.Ujutru,bila nedelja,pita me keva da li znam gde je Verma(terijer).Normalno da sam znao.Rekoh:U sobi kod mene.Zasto,pitaju me,kazem i da Vam kazem,ne bi ste verovali,pa nek ostane ovako.Tek tad su i otac i majka institirali da im ispricam sta mi se desilo pa sam i psa uveo u sobu.Ja ispricam ali onako bezvoljno.Kao,nece verovati.No,oni su me pomno slusali.Kad sam video koliko su ozbiljni i sam sam se uozbiljio i pitao STA SAD?Sta ste se ukipili?Tad ustade otac pa rece;"Isto TO se desilo prethodno vece i tvojoj sestri."E tek me tada ladan znoj oblio.
Covek sam kojeg nikako nije lako zaplasiti,uplasiti..ali tad sam se uplasio.Jer potencijalnog neprijatelja NISAM video.
Da,mozda u celoj prici nije zgoreg pomenuti da mi je baba umrla 40 dana pre te veceri od ASME!"
- " Imam cudna iskustva,a nisam sigurna o cemu se radi.Vrlo cesto mi se desava da se probudim iz sna,svesna sam svega oko sebe,svesna sam da sam budna,da sam u svom krevetu,ali sam potpuno paralizovana;ne mogu da mrdnem,niti da otvorim oci.U tom momentu osecam kako mi nesto prilazi,otkriva mi pokrivac i pocinje da me ujeda za rame,da me grize;tada se uspanicim, pokusavam da otvorim oci,ne mogu,ono i dalje grize,a posto mi klavir stoji u sobi,jednom se desilo da je ulazeci presao preko gornjeg registra klavijature posto je poklopac bio otvoren.Jos uvek se pojavljuje,ali vise ne ujeda,samo osetim tezinu na sebi.Sve to traje najvise minut,a onda ipak nekako uspem da otvorim oci,i vidim da u sobi nema nikoga.Kada sam to pricala roditeljima oni su rekli kako je to samo zivi san,ali verujte da sam potpuno svesna i budna,samo sto ne mogu da se pokrenem.Citala sam o tome da postoje drevni duhovi koji se zovu Inkubus i Sukubus, i da posecuju ljude,da ih paralizuju najcesce pri budjenju, ali ne znam bas da li mogu da verujem u to. Ne tvrdim ni ja da su to duhovi,uopste ne znam o cemu je rec,ali sam sigurna da sam u tom trenutku svesna.Moja sestra je lekar,ona kaze da je to neko stanje kada se ne probude svi centri u mozgu,vec samo pojedini,da to nije slucaj samo pri budjenju,nego i kada zaspivamo,da se postepeno gase.
Deluje verovatno kao neka vrsta halucinacije,samo sto ja nista ne cujem i ne vidim,vec samo osetim.Mene je zaintrigiralo to sto sam procitala o tim drevnim duhovima i da su neki ljudi imali slicna iskustva kao i ja,ali mi je ta prica ipak neverovatna.Meni se ovo vrlo cesto desava,pa se ponekad prosto plasim da zaspim,nekad probdim i citavu noc.Mozda ima neko objasnjenje za ovo,i sta eventualno treba da se radi,kako bi to prestalo da se desava.Poznato je da misli prenose energiju na velike razdaljine,pa sam posumnjala da mozda neko salje negativnu energiju ili tome slicno....stvarno nemam ideju sta bi to moglo biti....
Ako postoje duhovi,mislim da je to jedini nacin na koji oni mogu da se jave,u tom nekom stanju paralize pre sna ili nakon sna,jer sta bi se desilo kada bismo bukvalno videli duha...verovatno bi dobili infarkt ili tome slicno,mislim bar u mom slucaju..... "
" Inkubi i Sukube: Seksualne Veze sa Demonima,
Duhovni seks je stvaran. Potreban je psihicki rad da bi otvorio svoj um do osjeta koji nisu normalno pristupacni prosjecnim ljudima, ali nacin da bi se to napravilo je mnogo laksi nego druge metode i mnogo je veci uzitak. Demoni prijatelji i ljubavnici su divni za one koji su u zatvoru ili inkarnirani na bilo koji nacin.
Mnogo nas je iskusilo fizicki dodir Demona. Osjecaj je isti kao i dodir ljudske ruke. Ovo može ici mnogo dalje do seksualnog cina i vodjenja ljubavi. Seksualni cin sa Demonom je blazena ekstaza. Zato sto nam Demoni dolaze u etericnoj/astralnoj formi, u mogucnosti su da prodru u nasa tela i stimuliraju mesta koja nisu bas pristupacna drugim ljudima. Muski Demoni nemaju problema u pronalasku i stimuliranju G-tacaka u zenskom partneru. Zenski Demoni mogu doci tacno do zlezde prostate u muskarcima, rezultirajući dubok i potpun orgazam.
Kada jednom ostvari kontakt sa tobom Demon ce te najvjerojatnije posjecivati svaku noc kada legnes u krevet. Demoni jako uzivaju u seksu i mogu istrositi ljudsko bice. Jedan covek je morao odgurnuti zensku Demonku sa sebe ujutro da bi mogao otici na posao posle seksa cele noci. Ona nije htela prestati.
A sad da vam kazem sta se stvarno dogadja. Duh (astralni entitet) nije ni musko ni zensko i njegov je cilj da vam popije zivotnu energiju iz aure. Vi samo mislite da se radi o seksu a u stvari demon vas pije kao tetrapak. Ta je praksa vrlo opasna i ako vam se ponavlja morate sto prije nabaviti neki talisman da vas zastiti ili dovesti nekog ko se razume u magiju da najuri duha."
U pukom verovanju i ezoteriji, duh je avet, sablast, utvara, prikaza preminulog; natprirodno bice koje na coveka i njegovu okolinu moze vrsiti povoljan ili stetan uticaj; demon; prekogrobna licnost koja se javlja u spiritistickim seansama.
Evo, povedena time sto sve ovde napisano je navodno iz necijih iskustava, ja cu zapisati moja takozvana iskustva.
Prvo, daleko od toga da ja verujuem da je to neka magija ili duhovi s onog-ovog sveta, naravno ja za sve to uvek imam logicno objasnjenje. Ali ovaj put cu se truditi da manje davim sa mojim objasnjenjima, to cu ostaviti drugima na mastu.
U kuci moje bake, gde sam odrasla, mogu da se cuju koraci, otvaranja i zatvaranja vrata. Naravno kad odes da pogledas sta je to, tamo nema vise nista i nista se vise ne cuje. Cesto se cuje kako se otvaraju vrata od sobe moje bake i kako nesto ulazi u trpezariju i tu kao da seda. To je isti put koji je moj deda presao u trenucima dok je umirao '94te. Mada cisto sumljam da i da postoje duhovi bi on dolazio u kucu. Deda je bio kralj za svog zivota i ja sam njega najvise volela, i on mene, ipak sam mu ja tada bila jedino unuce, naslednik.
Kroz veliko predsoblje u mojoj kuci mozete uvek cuti kako neko pretrcava. Naravno i za to ja imam objasnjenje, koje je verujte logicno - kuca je stara, dotrajala i gradjena je bez temelja.
Naravno sve to uplasi veliki broj mojih prijatelja, iako im objasnim da je kuca stara...
Cesto nocu imam taj trip da sam prikovana za krevet, ne to nije pred zoru i nije tek nakon sto sam legla. Vec u sred noci uvek oko 03h. Kao da nesto stoji kraj mene i pritiska mi krevet i jastuk. U tim trenucima ne disem. I da budna sam.
Neretko me probudi neko lupkanje po sobi i osecaj da je neko tu i posmatra me. Opet budem paralisana u tim trenucima. Kad me taj osecaj prodje ili vodeci se tim govorom "ode neman" ja ponovo mogu da se krecem. I nakon toga cesto ne mogu povo da zaspim.
Naravno da ja to pripisem stresu, losim snovima i svemu sto me muci tokom dana. Sta drugo da pomislim, da bas mene proganjaju dohovi ili na mene bacaju cini neke vestice. Kad sam bila mala i to sam mislila.
Redovno vidjam i nekoga kako stoji u mom drugom dvoristu i posmatra me iz mraka, naravno promislim ponovo upalim svetlo i dokazem sebi da tamo nema nicega.
Jedna interesantna stvar koja se desavala u mom prisustvu je globalno ludilo koje je uhvatilo moje prijatelje pre dve zime, dok smo ziveli svi na mestu bivseg Banjickog logora. Jedna od sestara moje babe (baba-tetka) je bila streljana tu. Na to mestu su mnogi od mojih prijatelja tvrdili da su vidjali duhove. Dve drugarice su se snjimale dok su se grudvale u snegu i navodno snjimile dete u starinskoj odeci, sivo dete. Ma dajte i sad su ga svi videli sem mene. Jedna od devojaka je rekla da bas zbog toga sto je i moja baka ubijena tu ja ne mogu da vidim to sto oni tu vide, navodno ona me cuva. Hvala joj na tome. Ja sam jedna od retkih koja je ostale ubedjivala da se smire.
Kazu i nocu dok su isli na pozarstva i dezurstva vidjali su svakakve nemani - razne ljude, obucene kao iz nekih proslih vremena. Ja sam im govorila da je to od ne ispavanosti, ipak su to nocna dezurstva.
Moj otac to moje ne vidjanje svega toga stavlja pod to da ovo u stvari i nije moj prvi zivot. Dobro za ovo sto cu sad napisati cak i ja moram da prihvatim da je istina, samo ne znam kako da objasnim kako i zasto. Elem, gomila ljudi je zime '93ce negde januara meseca, pre mog treceg rodjendan, prisustvovala mom malom govoru i dranju. Ja sam nakon sto sam ustala dosla medj moju familiju i pocela da vicem na njih, zasto su me tu doveli, ja ne zivim tu, ja sam iz Berlina, kakve su to stvari oko mene, a onda sam se smirila i pricala im navodno svativsi da sam mrtva kako sam ja zivela hiljadu sedamstotih godina. E sad da bi stvar bila bizarna jos vise ako je to moguce, ja sam sve to pricala na Nemackom.
I navodno zbog toga kad god vidim nesto vezano za starinu mene prodje jeza i osetim kao da mi fali deo mene, ili samo pocnem da se smejem necemu. Primer tome je logor: svi smoreni samo je meni sve to jako smesno.
I tako tu ima jos gomile ne razjasnjenih stvari, ali ja verujem da cu doci do logicnih objasnjenja za sve ako se samo malo vise potrudim.
Samim tim i danasnja tema mora da bude drugacija. Nije lepo nesto zakljucivati a da se bar malo o tome ne informises, eventualno procitas neku knjigu...
Zato za danas hocu neku opsirniju temu o kojoj se mnogo prica i o kojoj postoje tolike knjige i filmovi.
Dakle....ne, nije rec o Vampirima (mada i njih ima previse) vec o Duhovima.
Nego teorije o duhovima. Sta su oni tacno?!
Svaki covek je duh 40 dana posle njegove smrti.Tada odlazi na sva mesta na kojima je bio za zivota.Ako su mu gresi veci od dobrih dela odlazi u pakao,ako su jaca dobra dela odlazi u raj,a sta ako su dobra dela jednaka sa zlim delima?Ako neka osoba nije zasluzila ni blagodeti raja ni muke pekla?Onda se vraca u mesto u kojem je ziveo za zivota i tamo ostaje citavu vecnost.To su duhovi po hriscanskom ucenju.
Sa ovom definicijom kao vodiljom pisacu o takozvanim susretima sa dusama od drugih ljudim. Mislim oni bar tvrde da su imali ta iskustva.
No,...
- "Davno to bese bio sam kod tetke u Kosovskoj Mitrovici zajedno sa jos dve sestre. Moje dve sestre, sestra mi od tetke i ja smo otisli u sobu i prizivali duhohove sta su one radile ja pojma nemam ja sam samo posmatrao dok su vrtele kljuc i slova odjednom sam imao osecaj da neko kuca na prozor tiho tiho pa onda sve jace i jace to su cule i one imao sam strah ali znas ono musko sam pa me sramota i da kazem to. Kad je prozor odjednom lupio i izlomio se u milione sitnih komada poskakali smo kao da nas je vojska majurila sakrili smo one stvari i tetki rekli da je neko gadjao kamenom.
Drugi primer
Kada mi je drug poginuo u saobracajki u prokletoj Moraci u Crnoj Gori 2001 god. Sleteo je u kanjon i poginuo, sanjao sam ga mesec dana zaredom svake noci isti san dok jedne noci nije dosao i pozvao me da izadjem van stana. Ja sam cuo njega kako prica cuo sam i sebe kako pricam u snu ali se nisam mogao otrgnuti snu koliko me je on zvao toliko sam ja vikao "dolazim" i osetio sam da ustajem sa kreveta da polako krecem vani i u jednome trenutku me ruka vraca na krevet pokriva cebetom i govori "Smiri se sinko, ti to samo sanjas lezi tu ja sam uz tebe" to su reci mog dede koji je umro 1996 god.
E u tom trenutku sam se naglo probudio setio se svega sta je bilo izleteo iz svoje sobe upalio svugdje svetla probudio i tatu i mamu, ja im pricam sta se dogodilo oni mi ne veruju, i onda i ja pomislim da sam mozda sve to skupa zajedno sanjao da nema od toga nista ali posto nisam smeo da zaspim vise u mojoj sobi legao sam u dnevnoj. I taman me je hvatao san kad su vrata od moje sobe tako jako lupila da su od siline udarca prsla preko polovine i to je bio sasvim opravdan razlog da jutro docekam budan.
Kada sam pitao tatu i mamu jesu li culi udarac vrate rekli su "ne" sto je jos vise probudilo strah u meni i kad su videli da su vrata prsla, ja sam optuzen da sam ih slomio nikako nisam mogao da ih ubedim da mi se ovo desilo."
- "Bio je malo mladji. Na letovanje, u nekom mestu gde je otisao sa sestrom i sa ostalim prijateljima, resili su uvece da prizivaju duhove, zato sto nisu verovali u to. Seli su par njih i uradili sve sto je potrebno. Nakon toga pojavila se neka izgubljena dusa koja im se predstavila (ne secam se tacno imena), zato sto su je pitali. Rekla im je da je umrla u nesreci. Pitali su je koje joj je rodno mesto, ona im je odgovorila neko blizu Banjaluke (ni toga se ne secam). Pomislili su da ih neko iz drustva zeza, pa su zbog toga pitali tu izgubljenu dusu gde se sada nalazi? Ona im je rekla da je u lusteru i da tu pogledaju. Kada su pogledali luster se zadrmao! Moj otac se prepao. Odmah sutradan su otisli kuci."
- "Bili su u nasem selu. Selo je bilo udaljeno od grada i u to vreme televizor nisu posedovali. Kuca je bila velika i imala je veliki hodnik sa dve spavace sobe. Moj ujak i njegova cetiri druga resila su da prizivaju duhove. Isto tako su ih prizivali ii dozvali nekog duha. Ne obazirajući se na to, misli su da im nije uspelo, te su pogasili sva svetla i legli da spavaju. Svetlo u hodniku se upalio jedni iz jedne sobe su izasli i ugasili ga, misleci da su ovi drugi ukljucili svetlo. Tako nekoliko puta za redom dok nisu otisli u drugu sobu da pitaju prijatelje da li oni ukljucuju svetlo... Na kraju su ustanovili da su prizvali duha i te noci nisu spavali, a sutradan se vratili.
Danas je ta kuca prodata nekim ljudima."
- "Nisam nikad prizivao.Medjutim,tamo negde kad sam se vratio iz vojske(sad mi je 40 god.)vratio se ja kuci iz grada.Tad se drugacije malo izlazilo.Neko drugo vreme bilo.No,to je druga tema.Bilo je oko 11 uvece.Vecerao,lego da spavam.Odjednom,u onom stanju kad niti ste budni niti spavate,cujem jasno kako neko dise pored mene na jastuku.Ali dise kao asmaticar.Otezano.Aj kao okrenem se na drugu stranu,opet ista prica.Malo sam se unervozio.Upalim svetlo.Jok.Nema nista.Ostavim svetlo upaljeno,opet ista stvar.Dise "asmaticar"pored mene na jastuku.Imali smo kucnog terijera.Uvedem ga u sobu.Kako sam ga uveo,tako je poceo da cvili,naculjenih usiju i gledao je samo u jednom pravcu.Gledao sam i ja tamo,ali niceg nije bilo.Ta noc je ostala neprospavana.Ujutru,bila nedelja,pita me keva da li znam gde je Verma(terijer).Normalno da sam znao.Rekoh:U sobi kod mene.Zasto,pitaju me,kazem i da Vam kazem,ne bi ste verovali,pa nek ostane ovako.Tek tad su i otac i majka institirali da im ispricam sta mi se desilo pa sam i psa uveo u sobu.Ja ispricam ali onako bezvoljno.Kao,nece verovati.No,oni su me pomno slusali.Kad sam video koliko su ozbiljni i sam sam se uozbiljio i pitao STA SAD?Sta ste se ukipili?Tad ustade otac pa rece;"Isto TO se desilo prethodno vece i tvojoj sestri."E tek me tada ladan znoj oblio.
Covek sam kojeg nikako nije lako zaplasiti,uplasiti..ali tad sam se uplasio.Jer potencijalnog neprijatelja NISAM video.
Da,mozda u celoj prici nije zgoreg pomenuti da mi je baba umrla 40 dana pre te veceri od ASME!"
- " Imam cudna iskustva,a nisam sigurna o cemu se radi.Vrlo cesto mi se desava da se probudim iz sna,svesna sam svega oko sebe,svesna sam da sam budna,da sam u svom krevetu,ali sam potpuno paralizovana;ne mogu da mrdnem,niti da otvorim oci.U tom momentu osecam kako mi nesto prilazi,otkriva mi pokrivac i pocinje da me ujeda za rame,da me grize;tada se uspanicim, pokusavam da otvorim oci,ne mogu,ono i dalje grize,a posto mi klavir stoji u sobi,jednom se desilo da je ulazeci presao preko gornjeg registra klavijature posto je poklopac bio otvoren.Jos uvek se pojavljuje,ali vise ne ujeda,samo osetim tezinu na sebi.Sve to traje najvise minut,a onda ipak nekako uspem da otvorim oci,i vidim da u sobi nema nikoga.Kada sam to pricala roditeljima oni su rekli kako je to samo zivi san,ali verujte da sam potpuno svesna i budna,samo sto ne mogu da se pokrenem.Citala sam o tome da postoje drevni duhovi koji se zovu Inkubus i Sukubus, i da posecuju ljude,da ih paralizuju najcesce pri budjenju, ali ne znam bas da li mogu da verujem u to. Ne tvrdim ni ja da su to duhovi,uopste ne znam o cemu je rec,ali sam sigurna da sam u tom trenutku svesna.Moja sestra je lekar,ona kaze da je to neko stanje kada se ne probude svi centri u mozgu,vec samo pojedini,da to nije slucaj samo pri budjenju,nego i kada zaspivamo,da se postepeno gase.
Deluje verovatno kao neka vrsta halucinacije,samo sto ja nista ne cujem i ne vidim,vec samo osetim.Mene je zaintrigiralo to sto sam procitala o tim drevnim duhovima i da su neki ljudi imali slicna iskustva kao i ja,ali mi je ta prica ipak neverovatna.Meni se ovo vrlo cesto desava,pa se ponekad prosto plasim da zaspim,nekad probdim i citavu noc.Mozda ima neko objasnjenje za ovo,i sta eventualno treba da se radi,kako bi to prestalo da se desava.Poznato je da misli prenose energiju na velike razdaljine,pa sam posumnjala da mozda neko salje negativnu energiju ili tome slicno....stvarno nemam ideju sta bi to moglo biti....
Ako postoje duhovi,mislim da je to jedini nacin na koji oni mogu da se jave,u tom nekom stanju paralize pre sna ili nakon sna,jer sta bi se desilo kada bismo bukvalno videli duha...verovatno bi dobili infarkt ili tome slicno,mislim bar u mom slucaju..... "
" Inkubi i Sukube: Seksualne Veze sa Demonima,
Duhovni seks je stvaran. Potreban je psihicki rad da bi otvorio svoj um do osjeta koji nisu normalno pristupacni prosjecnim ljudima, ali nacin da bi se to napravilo je mnogo laksi nego druge metode i mnogo je veci uzitak. Demoni prijatelji i ljubavnici su divni za one koji su u zatvoru ili inkarnirani na bilo koji nacin.
Mnogo nas je iskusilo fizicki dodir Demona. Osjecaj je isti kao i dodir ljudske ruke. Ovo može ici mnogo dalje do seksualnog cina i vodjenja ljubavi. Seksualni cin sa Demonom je blazena ekstaza. Zato sto nam Demoni dolaze u etericnoj/astralnoj formi, u mogucnosti su da prodru u nasa tela i stimuliraju mesta koja nisu bas pristupacna drugim ljudima. Muski Demoni nemaju problema u pronalasku i stimuliranju G-tacaka u zenskom partneru. Zenski Demoni mogu doci tacno do zlezde prostate u muskarcima, rezultirajući dubok i potpun orgazam.
Kada jednom ostvari kontakt sa tobom Demon ce te najvjerojatnije posjecivati svaku noc kada legnes u krevet. Demoni jako uzivaju u seksu i mogu istrositi ljudsko bice. Jedan covek je morao odgurnuti zensku Demonku sa sebe ujutro da bi mogao otici na posao posle seksa cele noci. Ona nije htela prestati.
A sad da vam kazem sta se stvarno dogadja. Duh (astralni entitet) nije ni musko ni zensko i njegov je cilj da vam popije zivotnu energiju iz aure. Vi samo mislite da se radi o seksu a u stvari demon vas pije kao tetrapak. Ta je praksa vrlo opasna i ako vam se ponavlja morate sto prije nabaviti neki talisman da vas zastiti ili dovesti nekog ko se razume u magiju da najuri duha."
U pukom verovanju i ezoteriji, duh je avet, sablast, utvara, prikaza preminulog; natprirodno bice koje na coveka i njegovu okolinu moze vrsiti povoljan ili stetan uticaj; demon; prekogrobna licnost koja se javlja u spiritistickim seansama.
Evo, povedena time sto sve ovde napisano je navodno iz necijih iskustava, ja cu zapisati moja takozvana iskustva.
Prvo, daleko od toga da ja verujuem da je to neka magija ili duhovi s onog-ovog sveta, naravno ja za sve to uvek imam logicno objasnjenje. Ali ovaj put cu se truditi da manje davim sa mojim objasnjenjima, to cu ostaviti drugima na mastu.
U kuci moje bake, gde sam odrasla, mogu da se cuju koraci, otvaranja i zatvaranja vrata. Naravno kad odes da pogledas sta je to, tamo nema vise nista i nista se vise ne cuje. Cesto se cuje kako se otvaraju vrata od sobe moje bake i kako nesto ulazi u trpezariju i tu kao da seda. To je isti put koji je moj deda presao u trenucima dok je umirao '94te. Mada cisto sumljam da i da postoje duhovi bi on dolazio u kucu. Deda je bio kralj za svog zivota i ja sam njega najvise volela, i on mene, ipak sam mu ja tada bila jedino unuce, naslednik.
Kroz veliko predsoblje u mojoj kuci mozete uvek cuti kako neko pretrcava. Naravno i za to ja imam objasnjenje, koje je verujte logicno - kuca je stara, dotrajala i gradjena je bez temelja.
Naravno sve to uplasi veliki broj mojih prijatelja, iako im objasnim da je kuca stara...
Cesto nocu imam taj trip da sam prikovana za krevet, ne to nije pred zoru i nije tek nakon sto sam legla. Vec u sred noci uvek oko 03h. Kao da nesto stoji kraj mene i pritiska mi krevet i jastuk. U tim trenucima ne disem. I da budna sam.
Neretko me probudi neko lupkanje po sobi i osecaj da je neko tu i posmatra me. Opet budem paralisana u tim trenucima. Kad me taj osecaj prodje ili vodeci se tim govorom "ode neman" ja ponovo mogu da se krecem. I nakon toga cesto ne mogu povo da zaspim.
Naravno da ja to pripisem stresu, losim snovima i svemu sto me muci tokom dana. Sta drugo da pomislim, da bas mene proganjaju dohovi ili na mene bacaju cini neke vestice. Kad sam bila mala i to sam mislila.
Redovno vidjam i nekoga kako stoji u mom drugom dvoristu i posmatra me iz mraka, naravno promislim ponovo upalim svetlo i dokazem sebi da tamo nema nicega.
Jedna interesantna stvar koja se desavala u mom prisustvu je globalno ludilo koje je uhvatilo moje prijatelje pre dve zime, dok smo ziveli svi na mestu bivseg Banjickog logora. Jedna od sestara moje babe (baba-tetka) je bila streljana tu. Na to mestu su mnogi od mojih prijatelja tvrdili da su vidjali duhove. Dve drugarice su se snjimale dok su se grudvale u snegu i navodno snjimile dete u starinskoj odeci, sivo dete. Ma dajte i sad su ga svi videli sem mene. Jedna od devojaka je rekla da bas zbog toga sto je i moja baka ubijena tu ja ne mogu da vidim to sto oni tu vide, navodno ona me cuva. Hvala joj na tome. Ja sam jedna od retkih koja je ostale ubedjivala da se smire.
Kazu i nocu dok su isli na pozarstva i dezurstva vidjali su svakakve nemani - razne ljude, obucene kao iz nekih proslih vremena. Ja sam im govorila da je to od ne ispavanosti, ipak su to nocna dezurstva.
Moj otac to moje ne vidjanje svega toga stavlja pod to da ovo u stvari i nije moj prvi zivot. Dobro za ovo sto cu sad napisati cak i ja moram da prihvatim da je istina, samo ne znam kako da objasnim kako i zasto. Elem, gomila ljudi je zime '93ce negde januara meseca, pre mog treceg rodjendan, prisustvovala mom malom govoru i dranju. Ja sam nakon sto sam ustala dosla medj moju familiju i pocela da vicem na njih, zasto su me tu doveli, ja ne zivim tu, ja sam iz Berlina, kakve su to stvari oko mene, a onda sam se smirila i pricala im navodno svativsi da sam mrtva kako sam ja zivela hiljadu sedamstotih godina. E sad da bi stvar bila bizarna jos vise ako je to moguce, ja sam sve to pricala na Nemackom.
I navodno zbog toga kad god vidim nesto vezano za starinu mene prodje jeza i osetim kao da mi fali deo mene, ili samo pocnem da se smejem necemu. Primer tome je logor: svi smoreni samo je meni sve to jako smesno.
I tako tu ima jos gomile ne razjasnjenih stvari, ali ja verujem da cu doci do logicnih objasnjenja za sve ako se samo malo vise potrudim.
Život je misterija s mnogo pitanja na koja treba odgovora. S kakvim se nevoljama suočavate na zemlji?
ОдговориИзбришиJesu li suprug ili supruga napustili vaš život bez ikakvog dobrog objašnjenja zbog čega ste zbunjeni i želite da se vrate u vaš život? Doktor Ajayi pravi je čovjek za taj posao, snažan je bacač uroka koji su blagoslovili njegovi preci i koji su ga bogovi prihvatili kao svoj usnik na zemlji, dr. Ajayi mi pomaže da spasim svoj slomljeni dom tako što će mi vratiti svog supruga svojom snažnom čarolijom . Ja i moj suprug bili smo razdvojeni 9 mjeseci bez komunikacije, no vrakom koji je bacio dr. Ajayi vratio se i opet smo jedna sretna obitelj. Obratite se dr. Ajayiju, bacaču čarolija, ako se suočavate s bilo kakvim životnim problemima i trebate brzo rješenje. Viber ili Whatsapp: +2347084887094 ili e-pošta: drajayi1990@gmail.com