Vera – to je sredstvo za obmanjivanje ludaka.
Bolje je znati da nista ne znas, nego verovati.

Religija i vera – to nije jedno isto. Sama rec "religija" (lat. religio) – to je veza. Veza s kim? Sa Bogovima, sa kosmickim silama. Pojam vere neposredno u pojam religije ne ulazi. Sve religije ne traze veru. Postoje religije koje se baziraju na veri, a postoje i religije koje se baziraju na znanjima.

Hriscanstvo – to je religija koja se bazira na veri, a mnogobostvo ili vedizam (od reci veda – znanje), bazira se na realnim znanjima koja se mogu proveriti. Realnim znanjima nije potrebna vera. Naprimer, Pitagorinoj teoremi nije potrebno da li Vi u nju verujete ili ne. Vi je mozete znati ili ne znati. Shvatati ili ne shvatati.

Mnogobostvo – to je varijanta vedizma, adaptirana za konkretni narod, za nivo njegovog duhovnog i socijalnog razvoja. To jest sve mnogobozacke religije imaju jedan isti koren – vedizam.

Sta je to apsolutna vera? To je slepo prihvatanje nekakvih doktrina ili ideja kao apsolut. Bez razmatranja, bez dokaza, bez provere, bez dopustanja mogućnosti alternative. Vera je slepa. Vera iskljucuje svest. Znanjima, iskustvu, eksperimentu nije potrebna vera. Ne verovati, vec znati ili proveriti. 

Pojavljuje se veliki apsurdi u Svetim knjigama koje je ne moguce objasniti. Ali je kao osoba koja je procitala i Stari i Novi Zavet, i Toru i Talmud, i poceh Kuran, mogu da kazem da su nekada ljudi bili spremni da veruju u apsolutno sve. Nije im bio potreban dokaz ni za sta. Samo danas postoji jos jedan veliki problem i pored razuma koji smo razvili kroz milenijume, ljudi danas i dalje veruju u sve.

Otvorimo Bibliju i pogledajmo mit o poreklu coveka od Adama i Eve. Prvi (navodno) ljudi Adam i Eva su rodili dva sina – Kaina i Avelja, nikakve kceri nisu imali, nikakve zene i uopste nikakvih drugih ljudi na zemlji navodno nije bilo. Zatim je Kain ubio Avelja, na zemlji je ostalo svega 3 coveka (Adam, Eva i Kain), i bog je prognao Kaina »u zemlju Nod, na istoku od Edema. I nasao je Kain svoju zenu; i ona je zacela i rodila Jenoha (Bitisanje 4: 16, 17).

Odakle se kod Kaina pojavila zena? Sa kim se to on ozenio, sa kozom, sta li? I citav kasniji rod Kainov je takav, na taticu. Jenoh je rodio Irada; Irad rodio Mehialeja i t.d. Od koga to oni radjaju? Sami od sebe, sta li?

Hriscanska ideja o slicnosti bogova i ljudi nas tera da mislimo, da nije bog stvorio coveka prema svojoj slici i prilici, vec covek zamislja bogove prema svom liku. Setimo se ostroumne primedbe drevnog grckog pesnika i filozofa Ksenofana (VI – V vek pre n.e.): "Kad bi macke imale svoga boga, one bi mu pripisale lov miseva".

Centralna ideja hriscanstva glasi: Isus Hristos je preuzeo na sebe grehove cak za citavo covecanstvo i samim tim je spasio citavo covecanstvo. Sta ova ideja oznacava?

Od cega nas je to on spasio? Od smrti, od Pakla, od djavola, od cega? Sta, posle tog spasenja ljudi nece umirati, nece dospevati u Pakao, vec ce svi otici u Raj? Ili ce Pakao zatvoriti, ili ce ljudima u Paklu biti veoma lepo i prijatno? A ako se Pakao ne zatvara i ljudi i dalje dospevaju tamo, gde im nece biti lepo, onda o kakvom spasenju se govori?

Koga je on spasio? CITAVO covecanstvo? Cak i one ljude koji su ziveli hiljadama godina pre njega? I one, koji zive posle njega?

Eto, mi zivimo sada skoro 2000 godina posle Hrista. Da li nas je on spasio ili ne? Da li je preuzeo na sebe sve grehove ili ne? Preuzeo je one grehove koje mi jos nismo uspeli da napravimo? Spasio je i one koji se jos nisu rodili i koji nisu uspeli da naprave grehove? A on je vec njihove grehove preuzeo na sebe? Uzeo je pre 2000 godina ono, čega jos nije bilo? 

Ako je neko VEC PREUZEO na sebe grehove CITAVOG covecanstva i sve je VEC unapred SPASIO, onda sada citavo covecanstvo moze da radi sve, sta hoce: da ubija, kolje, siluje, krade, kleveta. Sve jedno, sve grehove je na sebe preuzeo Hristos i SVE je spasio (od necega, ne zna se od cega).Primetimo odmah da se cesto brkaju pojmovi "pokazao put spasenja" i "spasio". To su sasvim razlicite stvari. Pokazao je put spasenja – to je jedno – to je ucitelj. Spasio – to je drugo – to je heroj, koji ne samo da je jednostavno nekoga necemu naucio, nego je i nesto konkretno herojski i korisno uradio. Cesto popovi govore da je Hristos – i ucitelj i heroj.Zar bog nema drugih znacajnijih podviga od tamo nekakvog spasenja? Bog je citav ovaj svet stvorio NI IZ CEGA jedino snagom volje. Bas taj osnovni podvig u prvom redu treba da zadivljuje i odusevljava. Jer pre "spasavanja" treba stvoriti svet, stvoriti coveka, dati mu slobodu volje i t.d.

Ipak osnovna hriscanska religiozna histerija caruje oko hristovog "spasenja". U hriscanstvu je osnovna paznja poklonjena Hristu-"spasitelju", a ne bogu-tvorcu sveta. Zasto? Zato što kod obicnog vernika cinjenica stvaranja citavog sveta ni iz cega ne izaziva nikakve posebne emocije. Pa sta, stvoren i stvoren, hvala bogu. A to, sto covek moze da laze, obmanjuje, zavidi, krade, ubija, a zatim ce ga neko spasiti – to zadivljuje i odusevljava. To narocito odusevljava malogradjanina, posebno maloumnog. To je odlicno. To je divno. To izaziva masu najjacih pozitivnih emocija i veoma se svidja malogradjaninu, i na toj truloj ideji popovi mogu dobro da se poigraju. Zato se na toj ideji i pravi spekulacija. 

Za vecinu ovog teksta zasluzan je Istarhov. Hvala.

Bavicu se proucavanjem religije sa verom u natprirodne pojave jos. Posto u planu imam i razgovor sa svestenikom koji ce obrazloziti svoje stanoviste u vezi vere i religije.